46. СЛИКАРСКА КОЛОНИJА ЛИПОВАЦ 2018.
Овогодишњи сазив Ликовне колоније „Липовац" као и раније у знаку је богатства приступа уметности и плодног прожимања супротних поетика. Сваки од девет учесника изграђена jе уметичка личност са особеним делима. Без присуства аматера који окупирају неке колоније, „Липовац" се сабира око чисте ликовности, сликарства и уметности на трагу високог модернизма.
Илија Илић се у том смислу бави апстракцијом као видом истраживања слике, самосталним колористичким односима које преноси на композицију, уводећи у ликовну игру мрљу, случај и траг потеза. Ивана Радовић естетски припада супротном, миметичком сликарству, као одразу природе и стварности. Њено стваралаштво указје да jе апстракција као уметност изведена из веризма, у њеном делу у детаљу такође се крију мрље и слободно насликане површине. Јанко Пиљак jе сликар ближи великој традицији реализма, који не припада само деветнаестом веку, мада jе у то време доживео највећи развој. Чвршће компонована, згуснутије сликана, подсликана, његова платна сећају на високе вредности реализма. Константин Ступовски влада апстрактним моделом слике са елементима геометрије. Његова остварења имају и симболичку вредност, трагање за сакралном димензијом, која jе обележила почетак апстракције, док Тамара Ђођевић минималистичким приступом се бави фигурацијом. Милош Костић слика животиње али није обичан анималиста већ су му сукоби и изглед овнова повод за улазак у психологију животињског света и развој пастелног, усаглашеног тоналитета. Милован Даговић Дага jе уметник радикалне апстракције који жели да са што мање ликовних средстава, редукцијом нарације и ликовних елемената, каже што више. Миодраг Елезовић је познати сликар и цртач. Његова новија дела после првих поетских и метафизичких, укључују архитектонику и писмо као поводе за испитивање устројства слике. Сузана Стојадиновић монументалним апстракцијама, замахом цртежа, боје, светлости, сенке, композиционе раздељености и смера насликаних плоха решава своjа богата сликарска сазвучја.
Дејан Ђорић
