ПОГЛЕДИ/ОГЛЕДИ - 45. сликарска колонија у Липовцу
Липовачка колонија је током садашњег и прошлих сазива очувала разноврсност уметничких појава, пре свега одабиром учесника. Заступљене су главне естетске вредности савремене уметност па колонију одређују недогматичност и идејна ширина.
Тако Ана Поповић-Ратковић трага за односом предмета и визуелног знака, апстракције и експресије према реалном призору између старог и новог система вредности у уметности. Маја Ђокић Михајловић је одређенија у свом приступу. Њен свет чине призори из стварности, пејзаж и околина приказани наизглед у духу савременог реализма. Свеже и полетно, она разграђује реални свет не би ли га поново успоставила на слици – у складу са ликовним законима. Матија Рајковић искусан млађи уметник, из познате уметничке породице, успоставља свет чисте ликовности. Његове радове можемо схватити као богато решене апстракције али и као сећања, измаштане или реалне призоре увеличаног микроплана. Ти фрагменти и у црно-белим односима крију богатство које је тек начела естетика енфомела и апстракције. Слојеви и подастирања су увек били део ликовне игре са одређеним законима које треба кршити. Милош Костић зато мајдане и пејзаже претвара у слике које осамостаљују од узора у природи, у пејзаже којима редфинише историју новијег сликарства. Тамара Ђорђевић испитује однос светла и форме, појаву бљеска на слици и улогу таме или сенке, што је особеност само ликовне уметности. Наизглед чисте апстракције, њене инвенције сећају на дела далекоисточне уметности, јер уметница заговара спонтаност и слободу. Милован Даговић Дага у својим котама и структурама супроставља аморфну, пламену форму богате структуре тврдој геометрији, трагајући за односима у крајностима. Владан Марјановић је сликар предмета, мртве природе као симбола пролазности и вечности, свестан да предмети надживњавају људе али и да они умиру. Зоран Михајловић је у свом миљеу открио интиму призора, људског која све више нестаје у огрубелом и охолом свету. Зато за њега сеоска кућица и ћуран имају вредност катедрале и божанства.
Дејан Ђорић
