РЕЛАЦИЈЕ / КОРЕЛАЦИЈЕ - 44. сазив сликарске колоније ЛИПОВАЦ
Овогодишња Сликарска колонија у Липовцу, 44 по реду, носи назив „РЕЛАЦИЈЕ / КОРЕЛАЦИЈЕ". Сам назив упућује, како на карактер избора уметника, тако и на слободан избор теме које су уметници третирали. Назив „Релације / корелације" jе био заједнички чинилац овогодишње Сликарске колоније у Липовцу, и односи се на важност „Релације / корелације " међусобног додира уметника и природе, уметника са селом и животом његових мештана, указујући на отвореност сваког процеса рада, који изискује извесно време, сарадњу и суживот са другима.
Четрдесетчетврти сазив сликарске колоније Липовац чинили су: Анђелина Туцаковић, Жени Келец, Катарина Љубинковић, Горан Ракић, Иван Јовановић, Илија Илић, Милован Даговић Даго и сликар из Републике Српске Саво Рупић; уметници различитог сензибилитета, изражаја и ликовног искуства.
Caвo Рупић, полазећи од тематике интимистичког пејзажа и мртве природе, исказује свој дубоко сензитивни осећај за сликарску материју коју транспонује у ликовни језик експресивног, асоцијативног и апстрактног.. Такође, сведеним ликовним средствима, бојом, линијом, гестом ствара непоновљиве визуелне сензације.
Милован Даговић Даго ствара вишеструко грађење уметничког дела као распричани геометријски склоп и богати колоритни догађај а све то унутар чврсте конструкције, примећује се његово емоционално везивање за материјал, нарочито драматичним тоном и лоцирањем детаља аналитичким поступком и кадрирањем занимљивих ефеката. Милован Даговић нуди свеже ликовно умеће повезујући конструкције, пластичност и пиктуралност.
Прикази пејзажа и амбијенталних целина у окружењу, слике Ивана Јовановића, одишу мирноћом приказа у оквиру плакатног сликарства, повезујући елементе флоралног и геометријског садржаја.
Катарина Љубинковић и Жени Келец , дарују занос и богату палету експресивних замаха , акварелним поступком израде дела, не допуштајући маневарски простор исправке и дораде. Свеж и аутентичан приступ, ова дела чини још занимљивијих и прилагодљивијим за око и визуелни доживљај која нуде.
Илија Илић слика ноктуралне сцене, користећи се спецфичном палетом плаве боје, у оквиру садржајно добро организованог простора и детаља, које слика експресивним замахом, те се стиче утисак као да су урађене у једном даху. Анђелину Туцаковић, одликује посвећеност, снажни гестови и изузетна експресија и експлозија боје и линије, којима бележи виђено. има се утисак страсног гледаоца и посматрача, где у сликама можемо препознати улогу модерне, као и логичан пролаз кроз класичне медије.
Дело Горана Ракића чини чврста композиција и свеж колорит, у којој іедна боја истиче другу, брзим гестуалним потезима, као и коришћењем пастуозних наноса.
Овога пута, избором уметника различитих генерација и сензибилитета задовољило се присуство разноликих приступа класичним ликовним дисциплинама, али и приказу могућности нових приступа савременом ликовном делу.
Аутор текста: мр Жељка Момиров, Београд, септембар 2016.
