„На трагу, ...“ - 41. сликарска колонија у Липовцу
Речено и насликано: тема „На трагу...“ је свакако врло изазовна. Уствари, она није и никакав одређени задатак већ само повод за ликовну игру. По ко зна који пут понуђена је идеја да се умножи основна замисао и да се седморо темперамената и карактера поетика искажу у својој могућој различитости. Тако је помисао да ће ликовна колонија проћи у знаку дружења и ћаскања без неких јасних одређења, постала промашај, заправо: неразумевање. Јер, данас су ликовне колоније много више од обичног дружења: најпре, уметници се посвађају међусобом – узор им је фамозна фарма, а онда, покраду једно другом материјал. Идеје су неприкосновене. Међутим, када сви имају један задатак, када имају да ураде у истој техници своју помисао - организаторима и каснијим посматрачима пружа се лепа игра на помолу. И када погледамо како су се снашли овогодишњи изазваници, стичемо утисак да их сама природа неурбаног пејзажа и није много збунила. И код њих је у 21. веку село блиско оном типу о којем је у својим гогољевским причама писао Милован Глишић. Из посечених стабала ничу заљубљени (А. Јовановић Бириљ) или се појављује у свој могућој величини уклето дрво (Ј. Ђокић). Ту је и костимирани играчки пар (В. Рашић), али и пејзаж који делује окамењено и подозриво (Е. Романовић Худецкова). Могу се у ваздуху, који чини сеоску атмосферу, угледати људски ликови на „тајном задатку“ (Д. Петковска), најзад може се срести и један лик као побегао из блока Хуга Прата док смишља каквом лепотицом да забави свог јунака Корта Малтезеа (Ж. Момиров). Ту је и тајновита слика која може да представља праву загонетку митског карактера и колоплета различитих боја (Н. Иванић). Речју, тајна средине у којој се догађа ликовна колонија изазвала је различите реакције али и освајања оностраног. Уметници су додирнули раван у којој су машта и реалност уравнотежени по захтевима. Тиме и по моћи утицања и деловања на посматрача....
(Преузето из каталога 41. сликарске колоније; аутор: Братислав Љубишић, историчар уметности)
